Међу разним врстама транспортне опреме, ваљкасти транспортери имају изузетно широк спектар примене и неоспорно јаку позицију. Ваљкасти транспортери се широко користе у експресној достави, поштанским услугама, е-трговини, аеродромима, храни и пићу, моди, аутомобилској индустрији, лукама, угљу, грађевинским материјалима и разним другим производним индустријама.
Роба погодна за транспорт на ваљцима треба да има равну, чврсту контактну површину, као што су кутије од тврдог картона, пластичне кутије{0}}равног дна, метални (челични) контејнери и дрвене палете. Међутим, када је контактна површина робе мекана или неправилна (нпр. мекана паковања, ручне торбе, делови са неправилним дном), транспорт на ваљцима није прикладан. Такође треба имати на уму да ако је контактна површина између робе и ваљака премала (тачкасти контакт или контакт са линијом), чак и ако је транспорт могућ, може лако оштетити ваљке (локално хабање, оштећење чаура, итд.), што утиче на век трајања опреме, као што су метални контејнери са мрежицом-попут доње контактне површине.
Избор типа ваљка:
За ручно гурање или слободно клизање нагнуто, треба користити ваљке без{0}}покрета; када се покреће мотором на наизменичну струју, могу се изабрати покретни ваљци транспортера. Покретни транспортни ваљци се могу поделити на једно-ваљке са погоном ланчаника, двоструке-ваљке са погоном ланчаника, синхроне погонске ваљке, више-ваљке са ребрастим ременом и О-ваљке са погоном ремена, у зависности од начина преноса; када се користе електрични погони на ваљак, електрични ваљци и моторни или не-моторни ваљци могу се користити у комбинацији; када се роба треба зауставити и акумулирати на транспортној линији, могу се одабрати акумулациони ваљци. На основу стварних потреба за акумулацијом, могу се изабрати ваљци за акумулацију са рукавима-(са неподесивим трењем) и подесиви акумулациони ваљци; када роба треба да се окрене, треба користити конусне ваљке. Конус стандардних конусних ваљака различитих произвођача је генерално 3,6 степени или 2,4 степена, при чему је 3,6 степени најчешћи.
Избор материјала за ваљак:
Различита радна окружења захтевају различите материјале за ваљке: пластични делови постају ломљиви на ниским температурама и нису погодни за дуготрајну-употребу, тако да све-челичне ваљке треба изабрати у окружењима са ниским-температурама; гумирани-ваљци производе малу количину прашине током употребе, тако да се не могу користити у-окружењима без прашине; полиуретан лако упија спољашње боје, тако да се не може користити за транспорт кутија за паковање и робе са штампаним бојама; ваљке од нерђајућег челика треба изабрати у корозивним срединама; када транспортовани предмет изазива значајно хабање ваљака, треба користити ваљке од нерђајућег челика или тврдог хрома- уместо поцинкованих ваљака због лоше отпорности на хабање и ружног изгледа након хабања; гумирани-ваљци треба да се користе када је потребно веће трење због убрзања, пењања итд., јер они такође могу заштитити робу и смањити буку при транспорту.
Избор ширине ваљка:
За равне делове транспортних линија, дужина ваљка В се генерално бира да буде 50-150 мм шира од ширине терета Б. За апликације које захтевају прецизно позиционирање, може се изабрати мања ширина од 10-20 мм. За робу са веома чврстим дном, ширина терета може бити нешто већа од дужине површине ваљка без утицаја на нормално транспортовање и безбедност, генерално В Већа или једнака 0,8Б.
За закривљене пресеке, на дужину ваљка В утиче не само ширина терета Б већ и дужина терета Л и радијус окретања Р. Ово се може израчунати коришћењем формуле у дијаграму испод, или ротирањем правоугаоног транспортованог објекта Л*Б око централне тачке као што је приказано на дијаграму испод, обезбеђујући да транспортни предмет у транспортном предмету не трља о ивицу линије и да не трља о ивицу линије маргина. На крају, потребно је извршити одговарајућа подешавања према стандардима ваљака различитих произвођача.
За робу исте ширине на транспортној линији са равним и закривљеним деловима, дужина ваљака потребна за закривљени део биће већа од оне за прави део. Генерално, дужина ваљка закривљеног дела се користи као униформна дужина ваљка за целу линију транспортера. Ако то није изводљиво, може се додати прелазни прави део.
Избор размака између ваљака:
Да би се обезбедио стабилан транспорт робе, најмање три ваљка морају да подрже робу у било ком тренутку, тј. средишњи растојање ваљка Т мање или једнако 1/3Л. У пракси се углавном користи (1/4~1/5)Л. За флексибилну и витку робу, угиб робе се такође мора узети у обзир: отклон робе преко једног размака ваљака треба да буде мањи од 1/500 размака међу ваљцима; у супротном ће у великој мери повећати отпор трчању. Истовремено, потребно је осигурати да оптерећење на сваком ваљку не прелази његово максимално статичко оптерећење (ово оптерећење се односи на равномерно распоређено оптерећење без удара; ако постоји концентрисано оптерећење, потребно је повећати фактор сигурности).
Поред горе наведених основних захтева, размак ваљака мора да испуњава и неке друге посебне захтеве:
1) Централно растојање ваљака са двоструким-ланчаним погоном треба да буде у складу са формулом: централно растојање Т=н*п/2, где је н цео број, а п је корак ланца. Да бисте избегли полу{5}}ланце, најчешће коришћена централна растојања су приказана у табели испод:
2) Централно растојање синхроних појасева има релативно строга ограничења. Обично коришћени размаци и одговарајући модели синхроног каиша приказани су у табели испод (препоручена толеранција: +0.5/0мм):
3) Размак ваљака за погоне са више-ребрастих каиша треба изабрати из табеле испод:
4) За О-ременске погоне, различите износе пред-затезања треба изабрати у складу са препорукама различитих произвођача О-ремена, обично 5%~8% (тј. одузимањем 5%~8% од теоретског обима пречника основе као дужине пре{10}}затезања).
5) Када користите ваљаке за окретање, угао између размака ваљака за двоструке{1}}ланчане погоне се препоручује да буде мањи од или једнак 5 степени, а средишњи размак за више-ребрасте каишеве се препоручује да буде 73,7 мм.
Избор методе инсталације:
Доступне су различите методе уградње ваљка, укључујући опругу{0}}оптерећену, унутрашњи навој, спољни навој, равну шиљку, полу{1}}кружну равну (Д-тип) и рупу за иглицу. Унутрашња нит је најчешће коришћена, праћена опругом{4}}оптерећеном. Друге методе се користе у специфичним ситуацијама и ређе су.
Поређење уобичајених метода инсталације:
1) Опружно-притишћење-:
а. Најчешћи начин уградње за-ваљке без погона, који нуди веома згодну и брзу инсталацију и уклањање;
б. Између унутрашње ширине рама и ваљка потребан је одређени размак за уградњу, који варира у зависности од пречника, величине отвора и висине. Обично се оставља размак од 0,5 ~ 1 мм на свакој страни;
ц. За стабилност и ојачање између рамова треба додати вучне шипке;
д. Овај начин лабавог повезивања се не препоручује за ланчанике.
2) Унутрашњи навој:
а. Ово је најчешћи метод уградње за покретне транспортере као што су ланчаници, који повезује ваљак и рам као целину преко вијака на оба краја;
б. Инсталација и уклањање ваљка захтева релативно време-;
ц. Рупе за монтажу у оквиру не би требало да буду превелике да би се минимизирала висинска разлика (размак) ваљака након уградње (обично 0,5 мм; за М8, препоручује се рупа на оквиру од Φ8,5 мм);
д. Када користите оквир од алуминијумског профила, препоручује се да изаберете конфигурацију "велики пречник осовине, мали навој" како бисте спречили да осовина продре у алуминијумски профил након затезања.
3) Раван чеп:
а. Потичући од склопова клизних ваљака за рударство, крајеви језгра округлог вратила се равно глодају, а затим се убацују у одговарајуће жлебове оквира. Инсталација и уклањање су изузетно једноставни;
б. Због недостатка ограничења према горе, углавном се користи као покретни ваљак на транспортној траци и није погодан за покретне транспортере као што су ланчаници и више-ребрасте траке.
Што се тиче носивости и носивости:
Оптерећење: Односи се на максимално оптерећење које погонски ваљак може да издржи. На оптерећење утиче не само носивост једног ваљка, већ и начин уградње ваљка, распоред преноса и погонска способност компоненти преноса. У погонском транспорту, оптерећење игра одлучујућу улогу.
Носивост: Односи се на максималну тежину коју ваљак може да поднесе. Главни фактори који утичу на носивост су тело ваљка, језгро вратила и лежајеви, а одређује га најслабија од ових компоненти. Генерално, повећање дебљине зида само повећава отпорност тела ваљка на удар и не утиче значајно на носивост.
